Oksidi

Oksidi su jedinjenja elemenata sa kiseonikom. U oksidima kiseonik se javlja u različitim oksidacionim stanjima. Najznačajniji su oksidi u kojima kiseonik ima oksidacioni broj -2.

Oksidi dobijaju imena prema nazivu elemenata,tako što se na ime elementa doda reč -oksid,na primer: MgO, magnezijum-oksid. Ako se neki element javlja u više oksidacionih stepena,onda se iza imena elementa ,u zagradi napiše rimskom cifrom njegov oksidacioni broj,na primer: gvožđe (II)-oksid,FeO.

Oksidi se dele na: 
-bazne okside
-kisele okside
-amfoterne okside i
-neutralne okside

Bazni oksidi

Ogled 1.

Pincetom uzeti parče magnezijumove trake i zapaliti je.Magnezijum sagoreva bleštavom svetlošću i nastaje beo prah, MgO.

Magnezijum je predao dva elektrona kiseoniku i u dobijenom molekulu MgO je jonska veza.Iz ogleda se vidi da je MgO čvrsta supstanca,kakve su na običnoj temperaturi i sve supstance sa jonskom vezom.



Ogled 2.

Dobijeni MgO u prethodnom ogledu,staviti u epruvetu i dodati malo destilovane vode ,Smesu zagrevati uz povremeno protresanje epruvete,a zatim ubaciti parče crvenog lakmusa. Lakmus će poplaviti, jer se rastvaranjem MgO u vodi nagradila baza Mg(OH)2.

Ogled 3.

U epruvetu staviti MgO,a u kapima dodavati razblaženu HCl, dok se ne izvrši rastvaranje:

Iz ovoga se mogu izvesti sledeći zaključci:

-bazni oksidi su jonskog tipa;

-bazni oksidi sa vodom grade baze i nazivaju se još anhidridi baza;

-bazni oksidi se rastvaraju u kiselinama i grade odgovarajuće soli i vodu.

Kiseli oksidi

Ogled 4.

U porculansku šolju staviti malo ćumura i poklopiti čašom na čijem je unutrašnjem zidu ovlaženo parče plavog lakmus-papira.Zagrevati šolju preko tronošca i mrežice,da se ćumur zažari i sagori:

Gorenjem ugljenika nastaje bezbojan gas,ugljenik(IV)-oksid.On reaguje sa vodom,kojom je ovlažen lakmus-papir:

Hidronijum-joni boje plave lakmus u crveno.Uglenik(IV)-oksid je kovaletnog karaktera ,jer je razlika u elektronegativnosti elemenata mala.

Ogled 5.

Staviti u epruvetu kalcijum-karbonat i dodati hlorovodoničnu kiselinu dok se ne počnu razvijati mehurići.Dobijeni gas uvoditi u rastvor kalcijum-hidroksida. Rastvor se muti jer se stvara kalcijum karbonat:

Iz ovoga se mogu izvesti sledeći zaključci:

-nemetali sa kiseonik grade kisele okside;

-kiseli oksidi su kovalentnog tipa;

-kiseli oksidi sa vodom grade kiseline i nazivaju se još anhidridima kiselina;

-kiseli oksidi reaguju sa bazama gradeći odgovarajuću so i vodu.

Amfoterni oksidi

Neki oksidi reaguju i sa kiselinama i sa bazama.Takvi oksidi su amfoternog karaktera.

Ogled 6.

Uzeti epruvetu cink-oksida i dodavati razblaženu sumpornu kiselinu.Oksid reaguje sa kiselinom prema jednačini:

U drugu epruvetu takođe uzeti cink-oksida i dodavati natrijum-hidroksid. U ovom slučaju se dobija natrijum-tetrahidrokso-cinkat(II):

Neutralni oksidi

Postoji manji broj oksida koji ne pokazuju ni jednu od navedenih osobina,kao na primer: azot(I)-oksid,NO; ugljenik(II)-oksid,CO.Ovi oksidi ne grade ni baze ni kiseline i zato se nazivaju neutralni oksidi.

Opšte metode za dobijanje oksida

1.Mnogi oksidi se dobijaju sagorevanjem elemenata u prisustvu kiseonika.
2.Oksidi se mogu dobiti i dehidratacijom odgovarajućeg hidroksida, na primer:

3.Oksidi se mogu dobiti i žarenjem soli, na primer:

STRUKTURA ATOMA

Atom je složena,električno neutralna čestica,izgrađena od više subatomskih čestica (elektroni,protoni,neutroni).Sastoji se od jezgra i elektronskog omotača.

Elektron je prva subatomska čestica,koja je bila otkrivena.Obeležava se sa e.To je negativno naelektrisana čestica,čije naelektrisanje iznosi
1,602 * 10-19 kulona.

Proton je naelektrisana čestica.čije je naelektrisanje ravno naelektrisanju elektrona,samo je suprotnog znaka.Proton se obeležava sa p i ima masu koja je jednaka masi vodonikovog atoma.

Neutron je neutralna (nenaelektrisana) čestica i obeležava se sa n.Masa neutrona je približno jednaka masi protona.

Jezgro atoma je pozitivno naelektrisano i u njemu je skoncentrisana skoro sva masa atoma.U jezgru se nalaze protoni i neutroni,koji se međusobno drže privlačnim silama,tzv. nuklearnim silama.

U jezgru atoma hemijskih elemenata nalazi se tačno određen broj protona.
Redni broj ili atomski broj elemenata, Z,jednak je broju protona u jezgru atoma tog elementa :

Z= N(p).

Maseni broj elementa,A, jednak je zbiru broja protona i neutrona u jezgru:

A=N(p) + N(n).

Broj neutrona u jezgru nekog atoma dobija se kada se od masenog broja elementa oduzme broj protona:

N(n)= A - N(p).

Atomi jednog elementa se mogu među sobom razlikovati po masi iako svi imaju isti broj protona.Razlika u masi potiče od različitog broja neutrona u jezgru,a takvi atomi se nazivaju izotopi.

Na primer,atom vodonika ima najprostiju strukturu od svih elemenata.On se u prirodi javlja u obliku svoja tri izotopa.Običan vodonik ili protijum,ima redni broj Z=1 i maseni broj A=1.On u jezgru ima jedan proton,a u elektronskom omotaču jedan elektron.U deuterijumovom jezgru,pored jednog protona postoji i jedan neutron,tako da on ima maseni broj, A= 2.U tritijumu pored jednog protona u jezgru postoje još dva neutrona A= 3.