O,izvinjavam se .Ti i morski krastavac se niste upoznali.
Sada kada smo se pobrinuli i za to ,da nastavim.
Razmotrimo samo jedan element:ugljenik.Atomi ugljenika koji se nalaze u mom telu nisu uvek bili moji i neće biti moji nakon što umrem. Neki od mojih ugljenikovih atoma u jednom trenutku su pripadali dinosaurusu ili gljivi itd.
Mi zapravo ne posedujemo naše atome.Mi ih pozajmljujemo iz prirode,iz Zemljinih resursa i dajemo ih drugima,kada mi završimo sa njima.
Moj ugljenik je definitivno pripadao nekoj životinji ili biljci tokom mog životnog doba, tako da je to takođe izvor iz kojeg sam ga dobila.
Ako je ugljenik koji sada koristim bio ovde od početka života na Zemlji,onda je video stvari koje ja ne mogu ni da zamislim.Jedan od ugljenikovih atoma u mom nosu je mozda bio deo drevnog života koji nije ostavio fosilne ostatke.Nećemo nikad znati da je to postojalo.Nikad.
Samo kad bih mogla da pričam sa svojim atomima i da ih pitam gde su bili.
Trebala bih da posetim vidovnjakinju.Možda će mi ona reći gde su moji atomi bili.
To bi bilo prilično kul ,zar ne?
Prihvatiću to kao NE.
Umesto toga,samo zamislite o milijardama atoma koje imate i gde su oni bili pre 10,100,1000 ili pre čak milijardu godina.
