Primer maturskog rada

Ukoliko imate poteškoća sa pisanjem maturskog rada,ovde možete da pogledate kako bi on trebao izgledati.
Ovo je jedan naučno-pedagoško istraživački rad na temu ''Analiza i razlike u referentnim vrednostima salivarne alfa amilaze u zavisnosti od starosti i pola na uzorku od sto osoba''.
Mesto istraživanja: Prosvetno-pedagoška ustanova ''SŠC Srebrenica'' u Srebrenici.

Za pregled,kliknite OVDE.

Oksidi

Oksidi su jedinjenja elemenata sa kiseonikom. U oksidima kiseonik se javlja u različitim oksidacionim stanjima. Najznačajniji su oksidi u kojima kiseonik ima oksidacioni broj -2.

Oksidi dobijaju imena prema nazivu elemenata,tako što se na ime elementa doda reč -oksid,na primer: MgO, magnezijum-oksid. Ako se neki element javlja u više oksidacionih stepena,onda se iza imena elementa ,u zagradi napiše rimskom cifrom njegov oksidacioni broj,na primer: gvožđe (II)-oksid,FeO.

Oksidi se dele na: 
-bazne okside
-kisele okside
-amfoterne okside i
-neutralne okside

Bazni oksidi

Ogled 1.

Pincetom uzeti parče magnezijumove trake i zapaliti je.Magnezijum sagoreva bleštavom svetlošću i nastaje beo prah, MgO.

Magnezijum je predao dva elektrona kiseoniku i u dobijenom molekulu MgO je jonska veza.Iz ogleda se vidi da je MgO čvrsta supstanca,kakve su na običnoj temperaturi i sve supstance sa jonskom vezom.



Ogled 2.

Dobijeni MgO u prethodnom ogledu,staviti u epruvetu i dodati malo destilovane vode ,Smesu zagrevati uz povremeno protresanje epruvete,a zatim ubaciti parče crvenog lakmusa. Lakmus će poplaviti, jer se rastvaranjem MgO u vodi nagradila baza Mg(OH)2.

Ogled 3.

U epruvetu staviti MgO,a u kapima dodavati razblaženu HCl, dok se ne izvrši rastvaranje:

Iz ovoga se mogu izvesti sledeći zaključci:

-bazni oksidi su jonskog tipa;

-bazni oksidi sa vodom grade baze i nazivaju se još anhidridi baza;

-bazni oksidi se rastvaraju u kiselinama i grade odgovarajuće soli i vodu.

Kiseli oksidi

Ogled 4.

U porculansku šolju staviti malo ćumura i poklopiti čašom na čijem je unutrašnjem zidu ovlaženo parče plavog lakmus-papira.Zagrevati šolju preko tronošca i mrežice,da se ćumur zažari i sagori:

Gorenjem ugljenika nastaje bezbojan gas,ugljenik(IV)-oksid.On reaguje sa vodom,kojom je ovlažen lakmus-papir:

Hidronijum-joni boje plave lakmus u crveno.Uglenik(IV)-oksid je kovaletnog karaktera ,jer je razlika u elektronegativnosti elemenata mala.

Ogled 5.

Staviti u epruvetu kalcijum-karbonat i dodati hlorovodoničnu kiselinu dok se ne počnu razvijati mehurići.Dobijeni gas uvoditi u rastvor kalcijum-hidroksida. Rastvor se muti jer se stvara kalcijum karbonat:

Iz ovoga se mogu izvesti sledeći zaključci:

-nemetali sa kiseonik grade kisele okside;

-kiseli oksidi su kovalentnog tipa;

-kiseli oksidi sa vodom grade kiseline i nazivaju se još anhidridima kiselina;

-kiseli oksidi reaguju sa bazama gradeći odgovarajuću so i vodu.

Amfoterni oksidi

Neki oksidi reaguju i sa kiselinama i sa bazama.Takvi oksidi su amfoternog karaktera.

Ogled 6.

Uzeti epruvetu cink-oksida i dodavati razblaženu sumpornu kiselinu.Oksid reaguje sa kiselinom prema jednačini:

U drugu epruvetu takođe uzeti cink-oksida i dodavati natrijum-hidroksid. U ovom slučaju se dobija natrijum-tetrahidrokso-cinkat(II):

Neutralni oksidi

Postoji manji broj oksida koji ne pokazuju ni jednu od navedenih osobina,kao na primer: azot(I)-oksid,NO; ugljenik(II)-oksid,CO.Ovi oksidi ne grade ni baze ni kiseline i zato se nazivaju neutralni oksidi.

Opšte metode za dobijanje oksida

1.Mnogi oksidi se dobijaju sagorevanjem elemenata u prisustvu kiseonika.
2.Oksidi se mogu dobiti i dehidratacijom odgovarajućeg hidroksida, na primer:

3.Oksidi se mogu dobiti i žarenjem soli, na primer:

STRUKTURA ATOMA

Atom je složena,električno neutralna čestica,izgrađena od više subatomskih čestica (elektroni,protoni,neutroni).Sastoji se od jezgra i elektronskog omotača.

Elektron je prva subatomska čestica,koja je bila otkrivena.Obeležava se sa e.To je negativno naelektrisana čestica,čije naelektrisanje iznosi
1,602 * 10-19 kulona.

Proton je naelektrisana čestica.čije je naelektrisanje ravno naelektrisanju elektrona,samo je suprotnog znaka.Proton se obeležava sa p i ima masu koja je jednaka masi vodonikovog atoma.

Neutron je neutralna (nenaelektrisana) čestica i obeležava se sa n.Masa neutrona je približno jednaka masi protona.

Jezgro atoma je pozitivno naelektrisano i u njemu je skoncentrisana skoro sva masa atoma.U jezgru se nalaze protoni i neutroni,koji se međusobno drže privlačnim silama,tzv. nuklearnim silama.

U jezgru atoma hemijskih elemenata nalazi se tačno određen broj protona.
Redni broj ili atomski broj elemenata, Z,jednak je broju protona u jezgru atoma tog elementa :

Z= N(p).

Maseni broj elementa,A, jednak je zbiru broja protona i neutrona u jezgru:

A=N(p) + N(n).

Broj neutrona u jezgru nekog atoma dobija se kada se od masenog broja elementa oduzme broj protona:

N(n)= A - N(p).

Atomi jednog elementa se mogu među sobom razlikovati po masi iako svi imaju isti broj protona.Razlika u masi potiče od različitog broja neutrona u jezgru,a takvi atomi se nazivaju izotopi.

Na primer,atom vodonika ima najprostiju strukturu od svih elemenata.On se u prirodi javlja u obliku svoja tri izotopa.Običan vodonik ili protijum,ima redni broj Z=1 i maseni broj A=1.On u jezgru ima jedan proton,a u elektronskom omotaču jedan elektron.U deuterijumovom jezgru,pored jednog protona postoji i jedan neutron,tako da on ima maseni broj, A= 2.U tritijumu pored jednog protona u jezgru postoje još dva neutrona A= 3.

Reciklaža elemenata

Elementi koji se nalaze na Zemlji su tu od početka i nisu nestajali.Očigledno da se mnogo toga promenilo od formiranja naše planete,ali elementi su prilično ostali isti;oni se samo koriste na različite načine.

O,izvinjavam se .Ti i morski krastavac se niste upoznali.

Sada kada smo se pobrinuli i za to ,da nastavim.

Razmotrimo samo jedan element:ugljenik.Atomi ugljenika koji se nalaze u mom telu nisu uvek bili moji i neće biti moji nakon što umrem. Neki od mojih ugljenikovih atoma u jednom trenutku su pripadali dinosaurusu ili gljivi itd.

Mi zapravo ne posedujemo naše atome.Mi ih pozajmljujemo iz prirode,iz Zemljinih resursa i dajemo ih drugima,kada mi završimo sa njima.

Moj ugljenik je definitivno pripadao nekoj životinji ili biljci tokom mog životnog doba, tako da je to takođe izvor iz kojeg sam ga dobila.

Ako je ugljenik koji sada koristim bio ovde od početka života na Zemlji,onda je video stvari koje ja ne mogu ni da zamislim.Jedan od ugljenikovih atoma u mom nosu je mozda bio deo drevnog života koji nije ostavio fosilne ostatke.Nećemo nikad znati da je to postojalo.Nikad.

Samo kad bih mogla da pričam sa svojim atomima i da ih pitam gde su bili.

 Trebala bih da posetim vidovnjakinju.Možda će mi ona reći gde su moji atomi bili.

To bi bilo prilično kul ,zar ne?

 Prihvatiću to kao NE.

Umesto toga,samo zamislite o milijardama atoma koje imate i gde su oni bili pre 10,100,1000 ili pre čak milijardu godina.