Nomenklatura alkana

Alkani su ugljovodonici koji sadrže samo jednostruke veze, kao što su metan,etan i propan. Alkani nemaju funkcionalnih grupa; rezultat toga je da su relativno nepolarni i nereaktivni.

Imena alkana su uglavnom latinskog ili grčkog porekla, označavaju broj ugljenikovih atoma u nizu. Npr.: ime heptadekana sastavljeno je od grčke reči hepta što znači sedam i latinske reči decem što znači deset. Sva imena alkana završavaju se na -an. Kod nekoliko račvastih alkana koriste se prefiksi izo- i neo-, kao kod izopentana i neoheksana.

Alkil-grupe nastaju uklanjanjem vodonika iz alkana. Imenuju se zamenom nastavka -an sa -il, kao kod metil, etil i propil. Račvaste alkil grupe se označavaju prefiksima sek- od sekundarni, i terc- od tercijarni. Za upotrebu ovih termina potrebno je klasifikovati ugljenikove atome u organskim molekulima.
Primarni ugljenik je onaj koji je vezan samo za jedan ugljenikov atom. Svi ugljenikovi atomi koji se nalaze na krajevima nizova alkana primarni su.
Sekundarni ugljenik vezan je za druga dva, a tercijarni za tri ugljenikova atoma. Uklanjanjem sekundarnog vodonika dobija se sekundarna alkil-grupa, a uklanjanjem tercijarnog vodonika dobija se tercijarna alkil-grupa.
Ugljenik vezan za četiri alkil-grupe je kvaternerni.

 

IUPAC-ovo PRAVILO 1. 
Nađite i imenujte najduži niz u molekulu. Grupe vezane za osnovni niz, različite od vodonika, zovu se supstituenti.Ukoliko molekul ima dva ili više nizova iste dužine, onaj sa većim brojem supstituenata je osnovni niz.

IUPAC-ovo PRAVILO 2.
Imenujte kao alkil-supstituente sve grupe vezane za najduži niz. Ako je supstituent račvast primenjujemo ista IUPAC-ova pravila kao i za osnovni niz: prvo nađemo najduži niz supstituenta; zatim dodamo odgovarajuće nastavke.

IUPAC-ovo PRAVILO 3.  Numerišite ugljenikove atome najdužeg niza polazeći od onog kraja koji je bliži supstituentu.

Ukoliko se dva supstituenta nalaze na istom rastojanju od dva različita kraja niza, osnovni niz se numeriše prema abecednom redu. Prvi supstituent prema abecednom redu vezuje se za ugljenik nižeg broja.

Kada postoje tri i više supstituenta tada numerišemo niz tako da se dobije manji broj na mestu prvog razlikovanja dva moguća načina numerisanja. Ovakav postupak sledi princip razlikovanja na prvoj tački.

IUPAC-ovo PRAVILO 4. Napišite ime alkana prvo uređujući sve supstituente po abecednom redu, a zatim dodajte ime osnovnog niza. 
Ukoliko molekul sadrži više istih supstituenata, imenu alkil-grupe prethode prefiksi di-, tri-, tetra-, penta-, itd. Mesta vezivanja za osnovni niz navode se zajednički pre imena supstituenta i razdvojena su zarezima. Ovi prefiksi, kao i sek- i terc-, ne raspoređuju se abecednim redom osim kada su deo složenog imena supstituenta.

 

Izvori:  

1.Organska hemija vol.2, K.Peter C. Vollhardt

2.Hemija za treći razred gimnazije, Aleksandra Stojiljković

Hemijski almanah br.2

Publikacije:
1.ekološke teme
2.vršnjačko nasilje
3.dijabetes

Zanimljivosti:
1.hemiluminiscencija
2.cvjetanje vode

Hemijski almanah

Hemijski almanah je rad učenika Hemijske sekcije ''SŠC Srebrenica'',list za popularizaciju nauke.
Teme ovog broja:     1.Žene u hemiji
                             2.Rad hemijske sekcije
                             3.Nove sintetičke droge
                             4.Reproduktivno zdravlje mladih

Hemijski almanah pogledajte OVDE.

Ozon i Štrokavi

Ovaj strip je rađen kao doprinos kampanji posvećenoj Danu planete Zemlje.

Likovi i opis
Ozon: ekološki osvješćen,odgovoran,vrijedan,saosjeća se sa problemima drugih,vodi zdrav život;
Štrokavi: Lijen,nemotivisan,ekološki neosvješćen,pravi primer hi-tec generacije,sarkastičan ali i duhovit.

Strip pogledajte OVDE.

Primer maturskog rada

Ukoliko imate poteškoća sa pisanjem maturskog rada,ovde možete da pogledate kako bi on trebao izgledati.
Ovo je jedan naučno-pedagoško istraživački rad na temu ''Analiza i razlike u referentnim vrednostima salivarne alfa amilaze u zavisnosti od starosti i pola na uzorku od sto osoba''.
Mesto istraživanja: Prosvetno-pedagoška ustanova ''SŠC Srebrenica'' u Srebrenici.

Za pregled,kliknite OVDE.

Oksidi

Oksidi su jedinjenja elemenata sa kiseonikom. U oksidima kiseonik se javlja u različitim oksidacionim stanjima. Najznačajniji su oksidi u kojima kiseonik ima oksidacioni broj -2.

Oksidi dobijaju imena prema nazivu elemenata,tako što se na ime elementa doda reč -oksid,na primer: MgO, magnezijum-oksid. Ako se neki element javlja u više oksidacionih stepena,onda se iza imena elementa ,u zagradi napiše rimskom cifrom njegov oksidacioni broj,na primer: gvožđe (II)-oksid,FeO.

Oksidi se dele na: 
-bazne okside
-kisele okside
-amfoterne okside i
-neutralne okside

Bazni oksidi

Ogled 1.

Pincetom uzeti parče magnezijumove trake i zapaliti je.Magnezijum sagoreva bleštavom svetlošću i nastaje beo prah, MgO.

Magnezijum je predao dva elektrona kiseoniku i u dobijenom molekulu MgO je jonska veza.Iz ogleda se vidi da je MgO čvrsta supstanca,kakve su na običnoj temperaturi i sve supstance sa jonskom vezom.



Ogled 2.

Dobijeni MgO u prethodnom ogledu,staviti u epruvetu i dodati malo destilovane vode ,Smesu zagrevati uz povremeno protresanje epruvete,a zatim ubaciti parče crvenog lakmusa. Lakmus će poplaviti, jer se rastvaranjem MgO u vodi nagradila baza Mg(OH)2.

Ogled 3.

U epruvetu staviti MgO,a u kapima dodavati razblaženu HCl, dok se ne izvrši rastvaranje:

Iz ovoga se mogu izvesti sledeći zaključci:

-bazni oksidi su jonskog tipa;

-bazni oksidi sa vodom grade baze i nazivaju se još anhidridi baza;

-bazni oksidi se rastvaraju u kiselinama i grade odgovarajuće soli i vodu.

Kiseli oksidi

Ogled 4.

U porculansku šolju staviti malo ćumura i poklopiti čašom na čijem je unutrašnjem zidu ovlaženo parče plavog lakmus-papira.Zagrevati šolju preko tronošca i mrežice,da se ćumur zažari i sagori:

Gorenjem ugljenika nastaje bezbojan gas,ugljenik(IV)-oksid.On reaguje sa vodom,kojom je ovlažen lakmus-papir:

Hidronijum-joni boje plave lakmus u crveno.Uglenik(IV)-oksid je kovaletnog karaktera ,jer je razlika u elektronegativnosti elemenata mala.

Ogled 5.

Staviti u epruvetu kalcijum-karbonat i dodati hlorovodoničnu kiselinu dok se ne počnu razvijati mehurići.Dobijeni gas uvoditi u rastvor kalcijum-hidroksida. Rastvor se muti jer se stvara kalcijum karbonat:

Iz ovoga se mogu izvesti sledeći zaključci:

-nemetali sa kiseonik grade kisele okside;

-kiseli oksidi su kovalentnog tipa;

-kiseli oksidi sa vodom grade kiseline i nazivaju se još anhidridima kiselina;

-kiseli oksidi reaguju sa bazama gradeći odgovarajuću so i vodu.

Amfoterni oksidi

Neki oksidi reaguju i sa kiselinama i sa bazama.Takvi oksidi su amfoternog karaktera.

Ogled 6.

Uzeti epruvetu cink-oksida i dodavati razblaženu sumpornu kiselinu.Oksid reaguje sa kiselinom prema jednačini:

U drugu epruvetu takođe uzeti cink-oksida i dodavati natrijum-hidroksid. U ovom slučaju se dobija natrijum-tetrahidrokso-cinkat(II):

Neutralni oksidi

Postoji manji broj oksida koji ne pokazuju ni jednu od navedenih osobina,kao na primer: azot(I)-oksid,NO; ugljenik(II)-oksid,CO.Ovi oksidi ne grade ni baze ni kiseline i zato se nazivaju neutralni oksidi.

Opšte metode za dobijanje oksida

1.Mnogi oksidi se dobijaju sagorevanjem elemenata u prisustvu kiseonika.
2.Oksidi se mogu dobiti i dehidratacijom odgovarajućeg hidroksida, na primer:

3.Oksidi se mogu dobiti i žarenjem soli, na primer:

STRUKTURA ATOMA

Atom je složena,električno neutralna čestica,izgrađena od više subatomskih čestica (elektroni,protoni,neutroni).Sastoji se od jezgra i elektronskog omotača.

Elektron je prva subatomska čestica,koja je bila otkrivena.Obeležava se sa e.To je negativno naelektrisana čestica,čije naelektrisanje iznosi
1,602 * 10-19 kulona.

Proton je naelektrisana čestica.čije je naelektrisanje ravno naelektrisanju elektrona,samo je suprotnog znaka.Proton se obeležava sa p i ima masu koja je jednaka masi vodonikovog atoma.

Neutron je neutralna (nenaelektrisana) čestica i obeležava se sa n.Masa neutrona je približno jednaka masi protona.

Jezgro atoma je pozitivno naelektrisano i u njemu je skoncentrisana skoro sva masa atoma.U jezgru se nalaze protoni i neutroni,koji se međusobno drže privlačnim silama,tzv. nuklearnim silama.

U jezgru atoma hemijskih elemenata nalazi se tačno određen broj protona.
Redni broj ili atomski broj elemenata, Z,jednak je broju protona u jezgru atoma tog elementa :

Z= N(p).

Maseni broj elementa,A, jednak je zbiru broja protona i neutrona u jezgru:

A=N(p) + N(n).

Broj neutrona u jezgru nekog atoma dobija se kada se od masenog broja elementa oduzme broj protona:

N(n)= A - N(p).

Atomi jednog elementa se mogu među sobom razlikovati po masi iako svi imaju isti broj protona.Razlika u masi potiče od različitog broja neutrona u jezgru,a takvi atomi se nazivaju izotopi.

Na primer,atom vodonika ima najprostiju strukturu od svih elemenata.On se u prirodi javlja u obliku svoja tri izotopa.Običan vodonik ili protijum,ima redni broj Z=1 i maseni broj A=1.On u jezgru ima jedan proton,a u elektronskom omotaču jedan elektron.U deuterijumovom jezgru,pored jednog protona postoji i jedan neutron,tako da on ima maseni broj, A= 2.U tritijumu pored jednog protona u jezgru postoje još dva neutrona A= 3.