Oksidi

Oksidi su jedinjenja elemenata sa kiseonikom. U oksidima kiseonik se javlja u različitim oksidacionim stanjima. Najznačajniji su oksidi u kojima kiseonik ima oksidacioni broj -2.

Oksidi dobijaju imena prema nazivu elemenata,tako što se na ime elementa doda reč -oksid,na primer: MgO, magnezijum-oksid. Ako se neki element javlja u više oksidacionih stepena,onda se iza imena elementa ,u zagradi napiše rimskom cifrom njegov oksidacioni broj,na primer: gvožđe (II)-oksid,FeO.

Oksidi se dele na: 
-bazne okside
-kisele okside
-amfoterne okside i
-neutralne okside

Bazni oksidi

Ogled 1.

Pincetom uzeti parče magnezijumove trake i zapaliti je.Magnezijum sagoreva bleštavom svetlošću i nastaje beo prah, MgO.

Magnezijum je predao dva elektrona kiseoniku i u dobijenom molekulu MgO je jonska veza.Iz ogleda se vidi da je MgO čvrsta supstanca,kakve su na običnoj temperaturi i sve supstance sa jonskom vezom.



Ogled 2.

Dobijeni MgO u prethodnom ogledu,staviti u epruvetu i dodati malo destilovane vode ,Smesu zagrevati uz povremeno protresanje epruvete,a zatim ubaciti parče crvenog lakmusa. Lakmus će poplaviti, jer se rastvaranjem MgO u vodi nagradila baza Mg(OH)2.

Ogled 3.

U epruvetu staviti MgO,a u kapima dodavati razblaženu HCl, dok se ne izvrši rastvaranje:

Iz ovoga se mogu izvesti sledeći zaključci:

-bazni oksidi su jonskog tipa;

-bazni oksidi sa vodom grade baze i nazivaju se još anhidridi baza;

-bazni oksidi se rastvaraju u kiselinama i grade odgovarajuće soli i vodu.

Kiseli oksidi

Ogled 4.

U porculansku šolju staviti malo ćumura i poklopiti čašom na čijem je unutrašnjem zidu ovlaženo parče plavog lakmus-papira.Zagrevati šolju preko tronošca i mrežice,da se ćumur zažari i sagori:

Gorenjem ugljenika nastaje bezbojan gas,ugljenik(IV)-oksid.On reaguje sa vodom,kojom je ovlažen lakmus-papir:

Hidronijum-joni boje plave lakmus u crveno.Uglenik(IV)-oksid je kovaletnog karaktera ,jer je razlika u elektronegativnosti elemenata mala.

Ogled 5.

Staviti u epruvetu kalcijum-karbonat i dodati hlorovodoničnu kiselinu dok se ne počnu razvijati mehurići.Dobijeni gas uvoditi u rastvor kalcijum-hidroksida. Rastvor se muti jer se stvara kalcijum karbonat:

Iz ovoga se mogu izvesti sledeći zaključci:

-nemetali sa kiseonik grade kisele okside;

-kiseli oksidi su kovalentnog tipa;

-kiseli oksidi sa vodom grade kiseline i nazivaju se još anhidridima kiselina;

-kiseli oksidi reaguju sa bazama gradeći odgovarajuću so i vodu.

Amfoterni oksidi

Neki oksidi reaguju i sa kiselinama i sa bazama.Takvi oksidi su amfoternog karaktera.

Ogled 6.

Uzeti epruvetu cink-oksida i dodavati razblaženu sumpornu kiselinu.Oksid reaguje sa kiselinom prema jednačini:

U drugu epruvetu takođe uzeti cink-oksida i dodavati natrijum-hidroksid. U ovom slučaju se dobija natrijum-tetrahidrokso-cinkat(II):

Neutralni oksidi

Postoji manji broj oksida koji ne pokazuju ni jednu od navedenih osobina,kao na primer: azot(I)-oksid,NO; ugljenik(II)-oksid,CO.Ovi oksidi ne grade ni baze ni kiseline i zato se nazivaju neutralni oksidi.

Opšte metode za dobijanje oksida

1.Mnogi oksidi se dobijaju sagorevanjem elemenata u prisustvu kiseonika.
2.Oksidi se mogu dobiti i dehidratacijom odgovarajućeg hidroksida, na primer:

3.Oksidi se mogu dobiti i žarenjem soli, na primer: