OSMOZA

Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvarača kroz polupropustljivu membranu koja propušta molekule rastvarača ,ali ne propušta molekule rastvorene supstance.Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dve strane membrane različite.Pošto polupropustljiva membrana propušta samo molekule rastvarača,ali ne i molekule rastvorene supstance,dolazi do difuzije rastvarača kroz membranu tj. molekuli rastvarača prolaze kroz membranu kako bi se izjednačile koncentracije sa obe strane membrane.Molekuli rastvarača se kreću iz sredine sa manjom koncentracijom u sredinu sa većom koncentracijom rastvorenih supstanci.

Pri difuziji molekula rastvarača kroz membranu dolazi do porasta nivoa tečnosti na jednoj strani membrane i smanjenja nivoa tečnosti na drugom nivou. Porast nivoa tečnosti na jednoj strani stvara hidrostatički pritisak koji se suprostavlja osmozi tj. osmotskom pritisku koji deluje na membranu.Kada se ova dva pritiska izjednače doći će do upostave ravnoteže i proces difuzije će se završiti tj. neće više doći do podizanja nivoa tečnosti.

Pritisak pri kome se uspostavlja ova ravnoteža se naziva efektivni osmotski pritisak.osmotski pritisak je veći što je koncentracija rastvora veća i obrnuto.

Veličina osmotskog pritiska jednaka je atmosferskom pritisku,kome je potrebno izložiti rastvor da bi osmoza prestala.Osmotski pritisak je takođe proporcionalan koncentraciji rastvora,kao i njegovoj temperaturi.

Vant Hof je proučavao razblažene rastvore neelektrolita i primetio je da za njih važe zakoni idealnog gasnog stanja.

pV = nRT

gde se n odnosi na jedan mol rastvorene supstance u 22,4 dm3 vode,koja na 273 K pokazuje osmotski pritisak od 101,3 kPa.Osmotski pritisak zavisi samo od broja molova rastvorene supstancije,a ne zavisi od njene prirode niti od prirode rastvarača.Ako se u zapremini od V dm3 nalazi 1 mol rastvorljive supstance,onda će u 1 dm3 biti C molova:

V : 1= 1 : C, odakle je C = 1/V , odnosno V = 1/C

Ako se u jednačini za idealno fasno stanje umesto V uvrsti 1/C dobiće se da je:

p = CRT

gde je p = osmotski pritisak.

U prirodi postoji više primera osmoze,kao što je uzimanje vode iz zemljišta od strane biljaka ili ulaženje vode u ćeliju itd.Ako se ćelije nalaze u vodenom rastvoru ,voda (koja u ćeliji vrši funkciju rastvarača) će težiti da prođe kroz ćelijsku membranu u cilju da se izjednače koncentracije sa obe strane membrane.Tako,ako ćeliju stavimo u hipotoničan rastvor (rastvor koji je manje koncentracije u odnosu na samu ćeliju) doći će do ulaženja vode u ćeliju,do njenog bubrenja i prskanja. U hipertoničnom rastvoru ( koncentrovaniji od rastvora u samoj ćeliji ),voda će izlaziti iz ćelije i ona će se smežurati.Zbog toga je veoma važno da se održava stalan osmotski pritisak odnosno količina vode u organizmu što se naziva osmoregulacija.

ANALIZOM KOSE SE SAZNAJE GDE SMO SVE BORAVILI

Sastav izotopa u kosi može dati podatke o zadnjem mestu gde je osoba boravila

Analiza izotopa atoma vodonika i kiseonika u kosi može odati gde se data osoba sve nalazila u zadnje vreme. Ovo funkcioniše iz razloga što oba elementa imaju lake i teške varijante čiji se odnosi često međusobno razlikuju,na primer u vodenim telima. Iz tog razloga se određena signatura zadrži u kosi osobe koja na primer konzumira određenu vodu i ta signatura ukazuje na okolinu u kojoj se ta voda nalazi.

Teške i lake varijante jednog te istog atoma se nazivaju izotopi. I kiseonik i vodonik imaju različite izotope što znači da se voda može pojaviti u svakom obliku – tečnom, gasovitom, čvrstom. Voda u okeanu je na primer relativno teška pošto laki izotopi brže ispare i teški ostaju.

Ove okolnosti su Ehleringer i njegove kolege iskoristili. Sakupili su uzorke kose i vode u 65 različitih američkih država i analizirali ih. I zaista se odnos izotopa lokalne vode za piće pokazao na kosi. Ehleringer smatra da je to zbog toga što mnoge napitke poput piva, mlijeka i sokova proizvode upravo tu. Kada bi svi ljudi pili napitke iz Francuske, ova metoda ne bi funkcionisala.

U praksi se metoda već dokazala delotvornom. Naime, američka policija je analizirala kosu žrtve ubistva od koje su ostale samo kosti. Na ovaj način su pokušali saznati gde je osoba boravila zadnjih godina svog života. Temen kose pri tome pokazuje poslednje mesto boravka. Budući da se zna kojom brzinom raste kosa, mesta boravka se mogu relativno tačno navesti uz datume boravka.

Ehleringer za svoje otkriće može zamisliti i druge upotrebe, na primjer proveravanje alibija kriminalca. Ukoliko kriminalac tvrdi da je u vreme nekog počinjenog zločina bio izvan države, analiza kose može dokazati da li govori istinu.

Analiza kose bi mogla biti korisna i za arheologe jer bi uz pomoć nje mogli pratiti kretanje naroda ili za biologe koji bi mogli odrediti kretanje životinja.

Aktivni ugalj

Carbo medicinalis jeste tema koja se obrađuje iz farmaceutske hemije.
Ukoliko Vas zanima način na koji se on dobija,dokazuje i upotrebljava,onda pogledajte prezentaciju.

RAZBLAŽIVANJE RASTVORA

U laboratorijskom radu često se rastvor traženog kvantitativnog sastava mora posebno pripremiti od koncentrovanog rastvora razblaživanjem vodom i mešanjem istih rastvora različitih kvantitativnih sastava.

Za ovu vrstu izračunavanja može se koristiti tzv. pravilo mešanja:

A - rastvor najvećeg masenog udela 
(rastvor najveće količinske koncentracije) ,

B - rastvor najmanjeg masenog udela ili vode 
(rastvor najmanje količinske koncentracije ili vode),

C - rastvor traženog masenog udela 
( rastvor tražene količinske koncentracije),

( C-B ) - grami rastvora masenog udela A 

( A-C ) - grami rastvora masenog udela B ili vode,

( C-B ) + ( A-C) - grami rastvora masenog udela C

Za izračunavanje pomoću pravila mešanja treba se pridržavati sl.pravila:
1.Maseni udeo (količinska koncentracija) rastvora A mora biti veći od masenog udela (tj. količinske koncentracije) rastvora C,a maseni udeo (tj.količinska koncentracija) rastvora B manji od masenog udela(tj.količinske koncentracije) rastvora C;
2.Kvantitativni sastav rastvora mora biti izražen na isti način.

Pri razblaživanju rastvora datog masenog udela rastvorene supstance B,kada masa rastvorene supstance ostaje ista i posle razblaživanja,za izračunavanje se može koristiti izraz:

ω₁(B) * m₁ = ω₂(B) * m₂

gde je:

ω₁(B) i m₁-maseni udeo i masa polaznog rastvora,

ω₂(B) i m₂-maseni udeo i masa rastvora koji se dobija posle razblaženja.

Pri razblaživanju rastvora date količinske koncentracije rastvorene supstance B,menja se zapremina i koncentracija rastvora ,a  količina rastvorene supstance ostaje ista.Za izračunavanje može se koristiti sl. izraz:

C₁(B) * V₁ = C₂(B) * V₂

gde je:

C₁(B) i V₁-količinska koncentracija i zapremina polaznog rastvora,

C₂(B) i V₂-količinska koncentracija i zapremina rastvora koji se dobija posle razblaženja.

Kviz iz opšte hemije

Ukoliko želite da testirate svoje znanje iz opšte hemije,prođite kroz pitanja koja naš kviz sadrži.
Kviz otvorite ovde!

Kviz možete da skinete klikom na download !

Diabetes mellitus

PREZENTACIJU POGLEDAJTE OVDE

Povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa,članovi hemijske sekcije,zajedno u saradnji sa Savjetom učenika Srebrenica i Domom zdravlja,pokrenula je kampanju pod nazivom ''KOJI JE TVOJ BROJ?''

U SŠC Srebrenica,14.novembra,održana je prezentacija na ovu temu kako bi se podigao stepen svesti o dijabetesu u cilju njegove prevencije.

Dokazivanje šećera u urinu

Dokazivanje šećera u urinu

Glukoze normalno nema u urinu, pošto se u tubulima potpuno resorbuje. Granica do koje je reapsorpcija potpuna naziva se ’’bubrežni prag’’, koji za glukozu iznosi 9-10mmol/L. Pojava glukoze u urinu naziva se glukozurija i ona je znak povećane koncentracije glukoze u krvi.

U urinu mogu da se nađu i drugi šećeri. Kod žena u vreme dojenja u urinu se može naći laktoza, a posle uzimanja većih količina voća urin može sadržati fruktozu i neke pentoze. Fruktoza i galaktoza se izlučuju urinom i usled enzimskog defekta u jetri.

Dokazivanje glukoze u urinu pomoću reagens traka

Glukoza se dokazuje specifičnim enzimskim reakcijama sa glukoza oksidazom i peroksidazom, a reagens trake pojedinih proizvođača razlikuju se po vrsti hromogena koji se koristi(npr. O-toluidin, kalijum-jodid, aminopropil-karbazol itd.):

glukoza + O₂ ^{________glukoza oksidaza___________}> glukonska kiselina + H₂O₂,

H₂O₂ + hromogen ^{_______peroksidaza__________}> oksidovani hromogen + H₂O.

Postupak je specifičan za glukozu. Ostali šećeri ne interferiraju, kao ni druga redukciona jedinjenja. Lažno pozitivne rezultate mogu da daju jaka oksidaciona sredstva koja se koriste za pranje posuda za sakupljanje urina.

Dokazivanje glukoze u urinu redukcionom metodom

Glukoza u urinu može da se dokaže redukcionom reakcijom s bakar(II)-sulfatom u alkalnoj sredini i uz zagrevanje. Metoda je nesprecifična pošto interferiraju drugi šećeri (fruktoza, laktoza i pentoze) i ostala redukciona jedinjenja iz urina, tako da pozitivan rezultat može da se dobije i kod zdravih osoba. Zavisno od količine glukoze i drugih redukcionih jedinjenja, reakcija se odvija do žutog bakar(I)-hidroksida ili crvenog bakar(I)-oksida koji se izdvaja kao talog:

Cu^{2+  ______alkalna sredina______} > Cu⁺

2CuOH ^{_____zagrevanje_______}> Cu₂O(crevene boje) + H₂O.

Reagensi

Benediktov reagens: 0,069 mol/L bakar-sulfat, 0,59 mol/L natrijum-citrat, 0,94 mol/L natrijum-karbonat.

1.       Rastvoriti 17,3 g bakar-sulfata(Cu₂SO₄x5H₂O, M_R = 249,68) u 100 mL redestilovane vode.

2.       Rastvoriti 173 g natrijum-citrata (Na₃C₆H₅O₇x2H₂O, M_R= 294,1) i 100 g bezvodnog natrijum-karbonata(Na₂CO₃, M_R = 105,99) u 800 mL redestilovane vode, uz blago zagrevanje.

Ohladiti, oba reagensa pomešati i dopuniti vodom do 1000 mL.

Izvođenje

U epruvetu sipati 5 mL reagensa, dodati 0,5 mL urina, promešati i kuvati 5 minuta u ključalom vodenom kupatilu. I zvaditi i odmah očitati rezultat. Pozitivni rezultati mogu da se izraze u rasponu od 1+ do 4+:

Glukoza	Izgled urina
negativna	Plav ili zelenoplav
1+	Zelen, stajanjem nastaje žut talog
2+	Žutozelen sa žutim talogom
3+	Narandžast sa žutim talogom
4+	Narandžast ili crveni talog i bistar supernatant