Reciklaža elemenata

Elementi koji se nalaze na Zemlji su tu od početka i nisu nestajali.Očigledno da se mnogo toga promenilo od formiranja naše planete,ali elementi su prilično ostali isti;oni se samo koriste na različite načine.

O,izvinjavam se .Ti i morski krastavac se niste upoznali.

Sada kada smo se pobrinuli i za to ,da nastavim.

Razmotrimo samo jedan element:ugljenik.Atomi ugljenika koji se nalaze u mom telu nisu uvek bili moji i neće biti moji nakon što umrem. Neki od mojih ugljenikovih atoma u jednom trenutku su pripadali dinosaurusu ili gljivi itd.

Mi zapravo ne posedujemo naše atome.Mi ih pozajmljujemo iz prirode,iz Zemljinih resursa i dajemo ih drugima,kada mi završimo sa njima.

Moj ugljenik je definitivno pripadao nekoj životinji ili biljci tokom mog životnog doba, tako da je to takođe izvor iz kojeg sam ga dobila.

Ako je ugljenik koji sada koristim bio ovde od početka života na Zemlji,onda je video stvari koje ja ne mogu ni da zamislim.Jedan od ugljenikovih atoma u mom nosu je mozda bio deo drevnog života koji nije ostavio fosilne ostatke.Nećemo nikad znati da je to postojalo.Nikad.

Samo kad bih mogla da pričam sa svojim atomima i da ih pitam gde su bili.

 Trebala bih da posetim vidovnjakinju.Možda će mi ona reći gde su moji atomi bili.

To bi bilo prilično kul ,zar ne?

 Prihvatiću to kao NE.

Umesto toga,samo zamislite o milijardama atoma koje imate i gde su oni bili pre 10,100,1000 ili pre čak milijardu godina.

Naučnici stvorili klonirane embrione izumrle žabe

Tim naučnika oživio je i reaktivirao genom jedne izumrle žabe. Koristeći se složenom tehnikom kloniranja, usadili su beživotno ćelijsko jezgro u jajašce druge žablje vrste.

Vrsta koja mlade rađa kroz usta

Rheobatrachus silus neobična je žaba koja je izumrla 1983. godine. Poznata je po tome što bi pojela svoja jajašca, usporila probavu i prestala jesti. Punoglavci su se u njenom stomaku razvijali tokom najmanje šest nedelja, a potom je mlade žabe „rađala“ kroz usta.

Unatoč tome što su uzorci tkiva četrdesetak godina stajali u običnom zamrzivaču, stručni tim projekta ''Lazar'' iz njih je uspio izdvojiti ćelijska jezgra. Cilj spomenutog projekta jeste izumrlu žabu vratiti među živi svijet.Istraživači su se tokom pet godina koristili tehnikom transfera jezgara somatskih ćelija. Jezgra iz svežih jajašaca velike prugaste žabe, Mixophyes fasciolatus, zamenili su mrtvim jezgrima izumrle vrste. Neka su se jajašca počela spontano deliti i razvila su se u embrion – lopticu sastavljenu od živih ćelija koje se neprestano dele. Iako niti jedan embrion nije preživio duže od nekoliko dana, genetska testiranja dokazala su da se u ćelijama nalazio genetski materijal izumrle žabe.

Pomoć stotinama vrsta

„Gledamo kako se Lazar uzdiže iz mrtvih, a svaki je korak uzbudljiv“, rekao je vođa projekta Lazar, Mike Archer, profesor na Sveučilištu Novi Južni Wales u Sydneyju.

„Reaktivirali smo mrtve ćelije, pretvorili ih u žive i tako smo oživeli genom izumrle žablje vrste. Sada u kriogenim zamrzivačima imamo sveže ćelije koje možemo koristiti za daljnje kloniranje u našim eksperimentima. Sretni smo jer su preostale prepreke tehnološke, a ne biološke prirode pa smo sigurni da ćemo uspeti oživiti ovu vrstu. Važno je i to što smo uspeli dokazati potencijal koji ova tehnologija ima za zaštitu stotina ugroženih vrsta vodozemaca“, pojasnio je profesor.
Rezultati istraživanja tek će biti objavljeni. Profesor Archer o projektu Lazar prvi je puta javno govorio tek 15. matra ove godine na manifestaciji TEDx DeExtinction u Washingtonu. Spomenuo je i kako razmišlja kloniranjem oživiti i neke druge izumrle biljne i životinjske vrste. Mogući kandidati su tasmanijski tigar, mamut, ptica dodo, trobojna ara i novozelandska velika moa.

Hemijska sekcija SŠC Srebrenica

Ovde možete da pogledate dosadašnji rad Hemijske sekcije SŠC Srebrenica:

• ciljevi i opis rada 
• oblasti koje funkcionišu unutar sekcije 
• sadržaj našeg bloga i fejsbuk stranice 
• performansi 
• priznanja
  
  
  

">

Simulacija:Agregatna stanja

Кликни и започни

">

Zagrevajte,hladite,menjajte pritisak i posmatrajte atome i molekule pri prelasku između čvrstog,tečnog i gasovitog stanja.

OLOVO (Pb)

Olovo spada u grupu metala IVa grupe.Atomski (redni) broj mu je 82,a atomska masa mu iznosi 207.2.Ima veliki broj sulfidnih minerala (oko 80), od kojih je najznačajniji galenit-PbS.U prirodnim uslovima galenit lako oksidiše pri čemu se obrazuje sekundarni mineral olova-anglezit PbSO4, koji zatim prelazi u cerusit. Olovo ima široku primenu: za baterije i olovne akumulatore, omotače kablova, vodovodne cevi, naoružanje, proizvodnju goriva itd.


Poreklo u vodi
Olovo je veoma rasprostranjen jon u prirodnim vodama, zato što se on javlja kao dvovalentni jon i to sadržajima koji su uobičajeni za vode (mg/l). Može se takođe naći u vodi sa vrlo visokim vrednostima pH (do 10,5). Međutim, koncentracija jona se smanjuje u neutralnim i slaboalkalnim rastvorima. 

Medicinski aspekti
Trovanje olovom je uglavnom profesionalnog karaktera, mada ima i drugih slučajeva. Veoma osetljiva na izloženost olovu su deca, odojčad, fetusi u materici i trudne žene. Prenos olova iz placente kod ljudi počinje već u 12-toj nedelji razvoja i nastavlja se dalje tokom razvoja. Deca apsorbuju 4-5 puta više olova od odraslih, a biološki poluživot može biti značajno duži kod dece nego kod odraslih.

Zanimljive činjenice koje niste znali

Hemija je fascinantna nauka,puna neobičnih trivijalnosti.Donosimo vam neke zabavne i zanimljive činjenice iz hemije.

1.Oko 250g soli (NaCl) nalazi se u odraslom ljudskom organizmu.


2.Čist element može imati više oblika.Na primer,dijamant i grafit su oblici čistog ugljenika.

3.Hemijski naziv za vodu (H2O) je dihidrogen monoksid.

4.Jedino slovo koje se ne pojavljuje u periodnom sistemu elemenata je slovo J.

5.Iako je kiseonik bezbojan gas,u tečnom i čvrstom stanju je plave boje.

6.Fluorovodonična kiselina je korozivno sredstvo koje može rastopiti čašu.Iako je jako korozivna,ova kiselina se smatra slabom kiselinom.

7.Baloni punjeni helijumom lebde zato što je helijum lakši od vazduha.

8.Suvi led je čvrst oblik ugljenik-dioksida.

9.Coca-cola je prvobitno sadržala kokain.

10.Element kalifornij se često naziva najskuplja supstanca na svetu (68 miliona $ za 1g).

11.Peckanje koje dobijamo iz ljute paprike je zbog supstance kapsaicina.

12.Vazduh postaje tečnost na temperaturi od -190 stepeni celzijusovih.

OSMOZA

Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvarača kroz polupropustljivu membranu koja propušta molekule rastvarača ,ali ne propušta molekule rastvorene supstance.Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dve strane membrane različite.Pošto polupropustljiva membrana propušta samo molekule rastvarača,ali ne i molekule rastvorene supstance,dolazi do difuzije rastvarača kroz membranu tj. molekuli rastvarača prolaze kroz membranu kako bi se izjednačile koncentracije sa obe strane membrane.Molekuli rastvarača se kreću iz sredine sa manjom koncentracijom u sredinu sa većom koncentracijom rastvorenih supstanci.

Pri difuziji molekula rastvarača kroz membranu dolazi do porasta nivoa tečnosti na jednoj strani membrane i smanjenja nivoa tečnosti na drugom nivou. Porast nivoa tečnosti na jednoj strani stvara hidrostatički pritisak koji se suprostavlja osmozi tj. osmotskom pritisku koji deluje na membranu.Kada se ova dva pritiska izjednače doći će do upostave ravnoteže i proces difuzije će se završiti tj. neće više doći do podizanja nivoa tečnosti.

Pritisak pri kome se uspostavlja ova ravnoteža se naziva efektivni osmotski pritisak.osmotski pritisak je veći što je koncentracija rastvora veća i obrnuto.

Veličina osmotskog pritiska jednaka je atmosferskom pritisku,kome je potrebno izložiti rastvor da bi osmoza prestala.Osmotski pritisak je takođe proporcionalan koncentraciji rastvora,kao i njegovoj temperaturi.

Vant Hof je proučavao razblažene rastvore neelektrolita i primetio je da za njih važe zakoni idealnog gasnog stanja.

pV = nRT

gde se n odnosi na jedan mol rastvorene supstance u 22,4 dm3 vode,koja na 273 K pokazuje osmotski pritisak od 101,3 kPa.Osmotski pritisak zavisi samo od broja molova rastvorene supstancije,a ne zavisi od njene prirode niti od prirode rastvarača.Ako se u zapremini od V dm3 nalazi 1 mol rastvorljive supstance,onda će u 1 dm3 biti C molova:

V : 1= 1 : C, odakle je C = 1/V , odnosno V = 1/C

Ako se u jednačini za idealno fasno stanje umesto V uvrsti 1/C dobiće se da je:

p = CRT

gde je p = osmotski pritisak.

U prirodi postoji više primera osmoze,kao što je uzimanje vode iz zemljišta od strane biljaka ili ulaženje vode u ćeliju itd.Ako se ćelije nalaze u vodenom rastvoru ,voda (koja u ćeliji vrši funkciju rastvarača) će težiti da prođe kroz ćelijsku membranu u cilju da se izjednače koncentracije sa obe strane membrane.Tako,ako ćeliju stavimo u hipotoničan rastvor (rastvor koji je manje koncentracije u odnosu na samu ćeliju) doći će do ulaženja vode u ćeliju,do njenog bubrenja i prskanja. U hipertoničnom rastvoru ( koncentrovaniji od rastvora u samoj ćeliji ),voda će izlaziti iz ćelije i ona će se smežurati.Zbog toga je veoma važno da se održava stalan osmotski pritisak odnosno količina vode u organizmu što se naziva osmoregulacija.